„Sin mi je histerisao od bolova, a oni su pitali…“ Kristijanova žena o neprijatnosti u Hrvatskoj bolnici

Objasnila šta se dogodilo njenom nasledniku Kosti

Foto: Nikola Tomić, Antonio Ahel/ATA Images

Kristina Spalević, bivša učesnica „Zadruge“ i supruga Kristijana Golubovića, oglasila se putem Instagrama i sa pratiocima podelila priču koja im se dogodila tokom odmora u Hrvatskoj.

Njihov sin Kosta, koji ima nepune dve godine, posekao se na staklenu činiju, zbog čega je morao u bolnicu na ušivanje.

Iz bolnice u jednom manjem mestu gde su boravili, prebacili su ih u Split, jer navodno nisu imali potreban materijal za rad, navela je Kristina.

U drugoj, većoj bolnici, navodno naišli su na neprijatnost osoblja koje je tamo radilo.

– Već par dana sam htela da vam snimim ovaj stori, međutim nije mi se dalo, bili smo na odmoru koji je više bio umor nego odmor, tako da nisam mogla da se iskombinam nikako. Stigli smo kući i evo, moja jutarnja kafica, moja rutina i htela sam sa vama da podelim moje iskustvo u splitskoj bolnici, odnosno to je hitna pomoć u Splitu, ali, eto, krenuću od početka. Samo za one koji su se zabrinuli da kažem da je sada sve u redu, Kosta nam je rasekao ruku i imali smo interesantne situacije koje želim da podelim sa vama – započela je priču Kristina, pa nastavila…

– Pa da počnemo. Kosta nam je na moru bukvalno poludeo, nismo mogli da ga zaustavimo, da ga stignemo. Smršali smo po 5 kilograma, što je jedina dobra stvar u ovoj situaciji. Otišli smo na plažu, seli smo u kafić pored i on je uzeo staklenu činiju iz koje pas pio vodu i bukvalno to je jedna milisekunda, bacio je, međutim, onaj deo najveći mu je ostao u ruci i rasekao se, i to se dobro rasekao. Ima tri kopče, ali čak mu je jedna falila koliko mogu da primetim. Nisam to odmah uspela da vidim jer sam bila u šoku i naravno uplašila sam se i tako dalje. I bili smo u jedno mesto u Hrvatskoj, Mimice se zove. Otišli smo tamo, međutim, odmah su nam rekli da nemaju igle, da ne mogu da urade intervenciju – objasnila je Kristina, pa dodala:

– Dakle, rekli su da oni ne mogu da urade tu intervenciju, da nemaju materijal i da moramo da idemo u Split, koji je prilično udaljen za nekog ko je povređen. Hajde, ovo nije bila neka baš strašna situacija, ali svakako, detetu se hladi rana. Inače, čula sam da u 90% slučajeva, tu kad dođete u hitnu pomoć, da vas šalju za Split. Kad smo stigli u Split, došli smo na šalter. Inače, bila je nenormalna gužva jer je bila neka utakmica. Trebalo nam je pa, gotovo sat vremena. Dete u šoku, mi u šoku, katastrofa. Na šalteru su uzeli podatke i rekli su nam da se ljudi prozivaju po prioritetu. Iskreno, ne potcenjujem ničije povrede, niti bilo šta drugo, ali nisam videla nikoga da je bio nešto ekstremno povređen. Da je važniji od malog deteta do godinu i po dana, ali dobro – rekla je Kristina.

– Odmah nam je naglašeno da moramo da platimo. Iz tog prvog hodnika su nas prozvali posle nekih dva desetak minuta da pređemo dalje, da idemo na pregled. Međutim, tu smo došli u drugi hodnik u kom je takođe bila katastrofalna gužva. Pa smo tu čekali nekih desetak minuta. Doktorka ga je pregledala i ona je potvrdila da je potrebno ušivanje. I rekla nam je da izađemo ispred ordinacije da sačekamo malo. Čekala sam dva sata. Ja opet kažem, ne potcenjujem ničije ni ranem ni bilo čiji zdravstveni slučaj. Tako da se izrazim, ali jednostavno nikoga nisam videla da kuka, da je krvav ili tako nešto. Jedan čovek je imao zavijen prst. Ostali su bili neki stari ljudi. Međutim, Kosta je počeo posle nekih pola sata užasno da histeriše i plače. Dete je to nenormalno bolelo. Bolela je i mene mnogo manja posekotina – otkrila je Kristijanova žena.

– Taj plače i histerija su trajali sigurno neke 40 minuta, a onda je medicinski tehničar izašao i pitao me da li moj dete mora baš toliko da plače, kako on ne može da čuje druge pacijenta od mog deteta. Bukvalno sam ostala u šoku, verojatno bih odreagovala baš loše, odnosno onako kako treba, ali sam mu rekla pa izvinite molim vas, ja bih zaista volela da ste vi sanirali njegovu ranu za koju je potrebno 5 minuta posla, da se dete ne maltretira, da mu se rana ne hladi i da ne čekamo ovde. Imam bebu od četiri meseca u kolima na 35-40 stepeni, verujte mi ja bih voljela da mi dete ne plače. Ništa, on se okrenuo i otišao. Narednih pola sata se i dalje ništa nije dešavalo, dete je na kraju od plača zaspalo.

– Kao što rekoh, posle tolike agonija, došla sam do medicinske sestre i rekla sam, molim vas, šta se dešava, da li će neko doći. Ovo je više stvarno postalo neizdrživo. I rekla sam, dete će mi dobiti fras od plača, tako nešto sam rekla. I ona mi je rekla, onako bezobrazno, čekaju i drugi. Kao, evo vidite i ovo dete čeka, pa ništa. Pogledala sam dete koje leži, koje ima 13 godina, 13-14 godina, koje je uganulo nogu, koje je svesno i kome možete da objasnite nešto. A detetu od godinu i po dana ne možete da objasnite ništa. I rekla mi je onako, baš bezobrazno, kao, ne znam šta vam znači to fras, kao, ili možete mi kažete na hrvatskom. Izvinila sam joj se, što mi se ugasio telefon, pa ne mogu da ukucam na gugl prevodiocu da joj prevedem. Mislim, žao mi je. Posle nekih dvadesetak minuta konačno smo došli na red – ispričala je Kristina, ali se tu nije zaustavila.

– Dete je primljeno na ušivanje, bilo mi je nenormalno teško zato što je, da skratim, bilo mi je nenormalno teško, to moje dete. Još je zaspao, kao što sam rekla, u jednom momentu od plača i probudilo ga je bušenje iglom i sečenje kože i šta znam, mislim katastrofa, hajde, ne moram da vas zgražavam detaljima. Na svu sreću, to nije trajalo nešto dugo, izašli smo, naravno sve nam je regularno naplaćeno. Prvo sam se jako je pozitivno iznenadila izgledom same bolnice i očekivala sam da će i samo osoblje, odnosno zdravstveni radnici, da će biti bolji nego što su bili. Onako kakvi bi zdravstveni radnici trebalo da budu.

– U jednom momentu sam pitala jednu devojku na šalteru da li postoji neka privatna bolnica, da ga odvedem tamo jer je to više postalo neizdrživo. Ona mi je rekla da takva bolnica ne postoji. Eto, kad se čoveku u životu dešavaju maleri, jednostavno nikada u životu nisam na bilo kakav put krenula bez osiguranja. Ovog puta sam to uradila. Kada je najmanje trebalo to da uradim, kada imam decu, eto, to je neka moja greška da kažem, ali svakako ne mogu da verujem da deca zaslužuju takav tretman. I moram da kažem da su svi ljudi u čekaonici bili predivni, da mi je ta žena koja je bila sa sinom, koja je uganuo nogu, prišla, ponudila mi da ode da kupi vodu nešto jer smo sedeli predugo tu. Druge dve starije žene su bile predivne. Rekle su da su čule kad je medicinski tehničar rekao da li dete može da prestane da plače, da li mora u stvari toliko da plače. Žene su bile u šoku. I same su se pitale zašto dete nije primljeno odmah jer nije postojao nikakav toliko težak slučaj da bude prioritet iznad deteta, tako da je to katastrofa. Kosta je sad u redu, bio je u redu i posle toga. Sve je prošlo, hvala Bogu – ispričala je Kristina Spalević svoju verziju priče u objavama na Instagramu.