Taru izveli iz Zadruge i ustanovili joj NEIZLEČIVU BOLEST: Evo šta je zapravo Žilberov sindrom

Foto: Youtube printscreen/Zadruga official

Nije ni malo naivno!

Žilberov sindrom se nasleđuje autozomno dominantno. Zbog varijabilne espresije gena može se javiti tek kroz više generacija ali može se desiti i da ne preskoči niti jednu generaciju.

Ovaj sindrom je veoma redak, a njime je zaraženo od 4 do 8% celokupne svetske populacije.

Klinička slika

Žilberov sindrom se najčešće javlja kod osoba muškog pola i po prvi put se manifestuje u detinjstvu ili ranoj adolescenciji.

Bilirubinemija se registruje bilo u fazi skoka bilirubina sa pojavom ikterusa (žuta prebojenost kože i sluzokoža), bilo slučajno u toku sistematskih pregleda.

Simptomi se mogu isprovocirati različitim egzogenim i endogenim faktorima kao što su fizički napor, emotivni stres, dijetalne greške, gladovanje, konzumacija alkohola, medikamentozna terapija, operativni zahvati, trudnoća i promene spoljašnje temperature.

Najčešći simptomi su:

• bol pod desnim rebarnim lukom
• muka, gađenje
• povraćanje, gubitak apetita
• nadimanje
• proliv ili zatvor.

Javljaju se i psihički i vegetativni simptomi: depresija, razdražljivost, nervoza, nesposobnost koncentracije pažnje, strah, preuveličavanje subjektivnih tegoba, glavobolja, znojenje, lupanje srca i nesanica. Ikterus je ređe kožni, najčešće sluzokožni.

Ponekad se registruje hepatosplenomegalija (uvećane jetre i slezina).

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, laboratorijskih nalaza, fenobarbitonskog i hipokalorijskog testa.

Lečenje

Uglavnom Žilberov sindrom predstavlja stanje koje je doživotno, ali benigno i neprogredijentno i ne zahteva ni lečenje ni rehabilitaciju.

Ipak neki oblici, koji su praćeni intenzivnim simptomima u fazi skoka bilirubinemije zahtevaju izbegavanje provokativnih faktora kao što su gladovanje, psihički i fizički napori i drugo. Ponekad se mogu primeniti sedativi, vitamini B grupe i lekovi koji stabilizuju vegetativni nervni sistem.