Koji su dometi sve brojnijih inicijativa za oduzimanje frekvencije TV Pinku i Hepiju?

foto Miroslav Dragojevic

Rijaliti programi nisu ništa novo na našoj medijskoj javnoj sceni. Međutim situacija sa ovakvom vrstom programa postaje sve problematičnija. Scene nasilja postale su sastavni deo ovog formata. Ono što je zabrinjavajuće jeste činjenica da nadležni organi ne preduzimaju skoro ništa po tom pitanju.

Jedine dve organizacije koje su nešto konkretno preduzele jesu Fondacija Slavko Ćuruvija i pokret „Kreni-promeni“. Prvi je podneo prijavu REM-u protiv Pinka zbog nasilja u rijalitiju Zadruga, dok je drugi pokrenuo peticiju za zabranu emitovanja Pinka i oduzimanja frekvencije zbog nasilja u ovom rijalitiju. I dok stručne službe REM-a razmatraju prijavu, peticiju za oduzimanje frekvencije Pinku je dosad potpisalo oko 200.000 ljudi.

Sa druge strane, Željko Mitrović, vlasnik Pinka, otvorio je na sajtu svoje televizije kontra-onlajn anketu – za i protiv – o nastavku emitovanja Zadruge i kandidovanja za produžetak dozvole za nacionalnu frekvenciju, koju je podržalo skoro dva miliona ljudi. Sve ove inicijative, prijave, peticije, kontrapeticije otvorile su pitanje o njihovom institucionalnom dometu i efektima.

Savo Manojlović, direktor kampanje tima Kreni-Promeni, rekao je za Danas da je njihov sledeći korak pokretanje javne rasprave i da smatra da je sramno kako se ni RTS, ali ni druge televizije ne bave ovom temom. On dodaje da su REM-u podneli zahtev po Zakonu o dostupnosti informacijama od javnog značaja, kojim traže dostavljanje elaborata na osnovu kojih su Pink i Hepi dobili nacionalnu frekvenciju.

– Ukoliko se navedeni elaborati drastično razlikuju od sadašnjih programa, REM takvo ponašanje mora tretirati kao kršenje javno-pravnog ugovora i ne sme im se dati ponovo frekvencija, smatra Manojlović.

foto BETAPHOTO AP Photo/Darko Vojinovic

Prema rečima Manojlovića, posebno problematičan jeste Hepi koji je frekvenciju svojevremeno dobio kao dečija televizija, dok trenutno procenat ove vrste programa na pomenutoj televiziji iznosi nula posto. On dodaje da, na osnovu izveštaja stručne službe REM-a, televizija B92 takođe ne ispunjava uslove za emitovanje.

– Ako ove televizije nisu u stanju da proizvode programe za koji su dobili frekvenciju kao javno dobro, onda treba da izgube frekvenciju, dodaje Manojlović.

Kada bi se zakoni o informisanju primenili na glavne režimske medije, smatra Cvijetin Milivojević, politikolog, oni bi istog trenutka bili zabranjeni. Prema njegovim rečima, u medijima već određeni period vlada nepoštovanje onoga što propisuje zakonodavstvo i ističe da je „REM isključivo partijsko telo, bez struke i da neće doneti nijednu odluku koja se kosi bilo sa političkim, bilo poslovnim interesima onih medija koji su u direktnoj službi propagande ovog režima“.

– Naivan je svako ko očekuje da će REM u ovakvom sastavu da reaguje na nešto što se dešava u medijima zahvaljujući kojima ovaj režim opstaje, rekao je Milivojević.

Cvijetin Milivojević
Foto: FoNet/ Ognjen Stevanović

On dodaje da je vreme peticija odavno prošlo i da su one izgubile smisao jer u ovakvoj zemlji one nemaju nikakav efekat.

– Zlatno doba peticija je bilo kraj 70-ih i početak 80-ih godina prošlog veka, u vreme jednopartizma, kada su peticije bile jedna vrsta oduška one kritičke javnosti koja je postojala u krugovima političkih disidenata, ljudi koji su slobodno razmišljali, dela javnog mnjenja koji su bili osvešćeni, dodaje Milivojević.

Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu u penziji, na peticije upućene REM-u Veljanovski gleda kao na razgovor gluvih, budući da ovo telo ne želi da razmatra te zahteve.

– Mislim da je našem medijskom sistemu potrebna ozbiljna reforma. Moramo da se pozabavimo time na koji način se biraju članovi Saveta REM-a, ko može da bude član Saveta REM-a, ko sme, a ko ne sme da utiče na predloge i izbor i da tako dođemo do jednog kompetentnijeg Saveta koji odlučuje o ovim stvarima dodaje Veljanovski.

On objašnjava da kada su se u stranim rijaliti programima dešavale scene koje mogu da uznemire javnost, koje su protiv prava određenih učesnika ili gledalaca, onda su reagovale „one institucije koje treba da reaguju, pre svega regulatorno telo“. S druge strane, kod nas, smatra Veljanovski, REM gleda na rijaliti formu kao jednu sasvim legitimnu formu koja je ravnopravna sa svim ostalim formatima medijskog izraza.

– REM-u je više stalo da ni na koji način ne ugroze interese medija koji imaju ovakvu vrstu formata i zbog toga reaguje vrlo blago ili uopšte ne reaguje, što nije dobro. Ako REM ne reaguje onda može regovati Ministrastvo za kulturu i informisanje, dodaje Veljanovski.

Iako je u proteklih nedelju dana peticiju “Kreni-promeni” potpisalo više od 190.000 građana, deluje da se njen uspeh uglavnom ovde i završava. Kako objašnjavaju pravni stručnjaci, problem sa peticijama je što one uglavnom ne sadrže pitanje, već pokušavaju da primoraju REM da primeni zakon, zbog čega je njihov domet i uspeh neprimetan. Ipak, kada bi sadržale konkretno pitanje koje bi se ticalo oduzimanja nacionalne frekvencije televizijama koje krše zakon i povređuju ljudska prava, REM bi u tom slučaju bio dužan da odgovori na postavljeno pitanje, tvrde pravnici.

Zbog nedavnog slučaja nasilnog ponašanja prema jednoj od učesnica rijaliti Pinkovog programa “Zadruga”, Slavko Ćuruvija fondacija podnela je prijavu protiv te televizije REM-u.

Ivana Stevanović, izvršna direktorka Fondacije Slavko Ćuruvija, smatra da je potrebno da REM što pre preduzme nešto po ovom pitanju, budući da ova televizija već godinama unazad krši niz članova Zakona o elektronskim medijima.

Ona dodaje da je u poslednjih desetak dana situacija kulminirala emitovanjem krivičnih dela uživo bez ikakvih posledica. Takođe, postoji zabrinutost da će, kao i u prethodnim slučajevima, REM izreći samo opomenu ili upozorenje televiziji Pink, što se pokazalo kao neefikasno sredstvo uvođenja reda u oblasti elektronskih medija.

– REM osim ove dve vrlo blage sankcije bez ikakvih posledica, koje izriče vrlo često, na raspolaganju ima još dve sankcije, a to su privremena ili trajna obustava programa, ističe Stevanović.

Nijedna od ove dve sankcije nikad nisu primenjene, mada REM kao regulatorno telo postoji još od jula 2003. godine.

Prema podacima REM-a, prošle godine, kaže Judita Popović, članica Saveta REM-a, od 107 prijava izrečeno je samo devet mera protiv televizija Pink, Hepi i Prva zbog kršenja Zakona o elektronskim medijima.

– To su uglavnom bile blage opomene ili upozorenja, dok je stroži oblik mera izostajao iako su se stekli uslovi za njihovo izricanje, dodaje Judita Popović.

Ona navodi da se pomenuti slučaj nasilja u Pinkovoj Zadruzi nalazi pred stručnom službom i da je u toku pregledanje celokupne dokumentacije i sporne emisije, nakon čega će rezultati biti prezentovani REM-u kako bi doneo odluku. Smatra da se do danas nije adekvatno reagovalo na situacije propagiranja nasilja, govora mržnje i da je čitav slučaj zreo za pokretnje postupka.

– Najveći problem je u tome što ima dosta prijava, ali se jako malo procesuira, a još manje kažnjava. To je osokolilo pružaoce medijskih usluga koji redovno krše zakon tako što plasiraju nasilje, dok institucije ne reaguju adekvatno, objašnjava Judita Popović.

Konkurs za dodelu nacionalnih frekvencija koji je raspisao REM završava se 20. juna.

Tviter prepiska

Vlasnik Pinka Željko Mitrović i direktor kampanje Kreni Promeni Savo Manojlović polemisali su na Tviteru. Mitrović je izvređao Manojlovića nazvavši ga džiberčićem i seljačićem „koji ne zna da se na konkursu ne može ni aplicirati ako imaš bilo kakav poreski dug“, na šta mu je Manojlović odgovorio da nije bitno „da li neko ima pogled slatkog prasenceta ili je pošmrkao godišnji prinos Kolumbije“ i „da bi Happy, pa i tamo neki PINK morali da izgube dozvolu jer nemaju recimo dečiji program a obavezni su po zakonu“.