MOKA SLAVNIĆ O UBISTVU koje je počinio njegov sin: Pozvao sam majku ubijenog i rekao da bih voleo da je moj sin mrtav, a ne njen
Zoran Moka Slavnić otvorio je dušu o sinu Zvezdanu Slavniću, koji je nedavno ušao u „Zadrugu“, i ispričao sve o ubistvu koje je njegov naslednik počinio navodno zbog pokojne pevačice Ksenije Pajčin. Proslavljeni košarkaš u intervjuu za Kurir odgovorio je na direktna pitanja o tom događaju i kroz suze otkrio sve ono o čemu se spekulisalo poslednjih godina.
Zašto je vaš sin ušao u „Zadrugu“, s obzirom na to ko mu je otac?
– Prvo i najvažnije da otkrije istinu o sebi do kraja. Ništa neće prećutati. Drugo, ja sam mu rekao idi i jedanput uzmi pare na pošten način, naravno, to je bilo u šali rečeno. Slatko smo se nasmejali. Da bi ušao u „Zadrugu“, moraš da budeš specijalna vrsta ljudi. Ja ih neću karakterisati koja je to vrsta, jer mi to sve vidimo. Ja poznajem Kristijana Golubovića, Lepog Miću, Mikija iz Kupinova. Svako je imao neku zajebanciju, ja u to ne ulazim. Što kaže naš predsednik Vučić za gej paradu: „Ja nisam protiv njih, ali nisam njihov fan“. Tako isto i ja mislim za Zadrugu ima neko ko voli, ima neko ko ne voli, ali nemam ništa protiv.
Šta se zaista desilo kobne noći kada je vaš sin ubio mladića, navodno zbog pevačice?
– Ona tu noć nije bila tu, a moj sin i ona nisu bili u vezi. U „Četiri sobe“ te noći je bila glumica Katarina Radivojević sa svojom drugaricom. Igrala je provokativno i nekulturno, moj sin kao mangup im je poslao piće. Momak koji je bio društvu, jedan od trojice, pozvao ga je napolje da se tuku i uhvatio se pozadi kao da ima pištolj. Zvezdan u tom momentu nije imao oružje, ali mu je neko dodao. U toj tuči je naišao pokojni Oliver Ivanović, koji je pokušao da mog sina zaustavi da tog dečka ne bije. Nažalost, pošto se to dešavalo u dvorištu, bila je samo jedna sijalica i vidljivost je bila mala. Zvezdan se uplašio da će ovaj dečko da mu uzvrati i rukom u kojoj je držao pištolj hteo da udari Olivera, ali je prst proklizao i došlo je do ispaljivanja metka u tog mladića. Bez ikakve namere, u samoodbrani je to uradio.
foto: MUP, Printscreen/Youtube
Šta je bilo dalje?
– Počela je istraga. Dobio sam poziv od anonimne osobe da u to vreme dam po 1.000 maraka da napišu izveštaj koji je u korist mog sina. Rekao sam da Zvezdan to nije želeo da uradi i da sam spreman na to da sud dokaže. On nije pucao sa dva i po metra, jer kad tako pucaš, kaže se „ubio si ga kao zeca“. To je umišljaj. Znao sam da moj sin, nažalost, ima onu stvar na mene i da će to da izdrži jer je korektan.
Da li ste porodici ubijenog izjavili saučešće?
– Jesam. Pozvao sam majku plačući i ridajući kao sad. Rekao sam joj: „Gospođo, više bih voleo da me je neko pozvao i saopštio da je neko ubio Zvezdana nego što ja u ovakvoj situaciji treba vama da izjavim.“ Izvređala me je na pasja usta. Rekao sam da je razumem, izgubili ste sina, a moj sin ima šansu da se ispravi. Tako se to završilo.
Spekulisalo se i da vaš sin diluje drogu.
– Ne! Nikada. Zamoljen je da drugu donese to, i to je uradio bez ikakve nadoknade. Bio je kurir i nadrljao je zbog toga. Podmetnuo se da učini i sebi napravio problem. Budalasto je da iz Beograda nosi drogu u Kruševac. Pljačkao je zlatare i osuđen je za to.
Mora da boli kad čujete da sin nije nalik vama.
– Tačno, ako gledate da je Moka to što jeste, a sin kriminalac. Celu kampanju protiv njega sam prebacio na sebe. Zvezdan je otišao opasnim putem koji ima za realizaciju zatvor, ali naše ljudske osobine su iste.
Kako ste vi to sve doživeli?
– Znao sam da je u takvom društvu i da nose pištolje, i rekao sam mu: „Sine, nemoj da nosiš pištolj, jer onda nemaš šanse da nekog ubiješ.“ On se nasmejao i odgovorio: „Da ne nosim pištolj, pa da me ubiju kao zeca.“ Bio sam šokiran. Zvezdan nije ubica i ne ide gradom da radi takve stvari. To što se desilo je tragičan splet okolnosti i on je pošteno odležao. Nekoliko godina pre nesreće bio sam na moru u nekom društvu i rekao kako će on da završi, ili će biti ubijen, ili će njega neko da ubije, jer to je kao u ratu.
Odlazili ste mu u zatvor.
– Bio sam u zatvoru u Valjevu, gde je ležao, bio sam kao inventar tamo. Moj sin je imao alergiju i trebao je da ima perfektne uslove, ali nikoga nije bilo briga za to. Imao sam neograničen broj poseta koje ja nisam zloupotrebio. Znalo se svake subote sam sa sad bivšom ženom odlazio. Teško je bilo, ali nikada nisam dozvolio da drugi vide. Celog života su govorili roditelj mora da uradi sve za dete – rekoh da, ali ako je moralno.
Ljiljana Stanišić