-Kako komentarišeš to što komentarišu zadrugari da ti dramiš što nisi dobila čestitku jer nije toliko strašno – pitala je Ivana.

-Dobro, meni je to strašno jer sam samo to čekala. Ja sam drugačije vaspitana. Kao što kažem, nikada nisam mogla da očekujem da će se meni ovako nešto desiti. To jeste za dramu, jer ih poznajem. Meni je samo to u glavi: „Zašto ne, zašto?“. Mogla sam da se zakunem, da ubijem čoveka, oni bi preuzeli krivicu, a da sam se ja zaljubila i da oni ne mogu da mi pošalju čestitku… Povređeni su, nema opravdanja, ali mislim da pored svih loših stvari koje sam uradila, dete sam im i ne mogu to da opravdam. Evo i da je tata ljut, da mama ne pošalje?! Meni to ne ide u glavu, brat da ne pošalje?! Nema šanse – rekla je Anđela.

PrintScreen YouTube/Zadruga Official

-Kad bi imala priliku da im se obratiš, šta bi im rekla – pitala je Ivana.

-Rekla bih im da ih volim, da mi je žao što sam ih razočarala i povredila. Bilo šta mi pošaljite, nije mi bitan sadržaj čestitke. Bitno mi je da ste mi vi poslali, mama, brat, tata i sestra. Napravili ste mi haos i mogu samo gora da budem, kad nemam taj vetar u leđa, mogu da budem još gora… Za Uskrs i za slavu imamo dogovor da mi pošalju, za Božić ne iščekujem jer nam to nije dogovor, ovo je bio dogovor. Ako ne stigne sada u nedelju, za slavu, nemam šta da pričam o tome. Ne žele kontakt sa mnom dok sam ovde – rekla je Anđela.

-Možda neke stvari čuvaju za četiri zida – rekla je Ivana.

-Hvala ti, ali ti znaš da je ovo propraćena situacija, ja kažem kako jeste. Imaju pravo da komentarišu da pravim dramu, ali je meni čestitka bila najbitnija. Ja se osećam tužno i depresivno, nisam mogla da se veselim. Ako ne dobijem, ne znam šta i kako, nemam pojma – rekla je Anđela grcajući u suzama.