Posle 11 godina, koliko je prošlo od prvog rijalitija u kom je učestvovao Miki Đuričić, njegov otac nikada nije pristao da se snima, a u poslednjih nekoliko godina uopšte se nije oglašavao.

Kako nam je rekao, ljut je jer se o Mikiju i njemu svašta pričalo i pisalo, ali je pred kamerama Telegrafa otvorio dušu i iskreno rekao šta misli o sinu, njegovim porocima i tome šta mu najviše zamera.

Ono što, pre nego što pređete na intervju, moramo da naglasimo, jeste da je Miki kopija svog oca Mirka Đuričića, koji je u svakoj rečenici koristio smisao za humor koji je, kako smo barem mi zaključili, možda i njegova najjača karakteristika.

 

Kako se živi kod vas u Kupinovu?

– Kako se živi…kao i svi. Ideš u nadnicu, kupiš žir, bereš pečurke… Ustaneš, legneš, spavaš, piješ rakije… Kad nema rakije može i pivo i tako. (smeh)

 

Kažu da vi ovde imate najbolju rakiju…

– Ma jok, bre, lažu! Kažu da je najbolja zato što su je popili. Inače, ima i boljih, samo što slabo nude. (smeh)

 

Kako vam izgleda Miki, i sve što radi u Zadruzi?

– Isto radi k’o i ja, kuva. Sad, ne znam ko pere sudove. (smeh) Od mene je nasledio talenat za kuvanjem… Obojica smo gurmani, umemo da napravimo od ničega nešto. Može i trava, i biljka i sve.

Znači, nije istina da se slažete kao rogovi u vreći?

– Nije tačno, lažu. Ko je to rekao? Slažemo se ko bog! Dok se ne sretnemo… (smeh)

 

Šta ste mu rekli kada vam je saopštio da ide u Zadrugu?

– Šta ću mu reći? Neka ide gde ko hoće, da ga skinem sa hrane… (smeh) Nas dvojica sami, nemamo… Nije se oženio, i šta sad? Mora neko raditi, da zaradi neku dindžu.

 

Da li vas sluša Miki kada je kod kuće?

– Kako ne! Pere sudove, kuva, sve! Ne lažem, života mi.

 

Da li vam je žao što se do sada nije oženio?

– Bože mili, pa kako… Da je napravio petoro, šestoro dece da imam s kim da se igram, decu da naučim nešto, dok je deda još živ. Ima vremena. Nije mlad, ali zdrav je, što je najvažnije. Ima ga. Da je pametan mog’o je dovesti dve!

 

Miki uvek ističe kako je ponosan na svoje Kupinovo, i da ne bi živeo u Beogradu. Da li ga podržavate?

– Šta će u Beogradu? Vidi šta je ovo, priroda… Bereš koprive, vadiš gavez, bereš pečurke. Ko kaže da mlade devojke neće na selo? Trčeći bi došle. Pa, kad ti Mirko kaže!

 

Šta vas je, od svega što se pisalo, najviše pogodilo?

– Samo laži. Ne znaju šta pišu. Lupaju gluposti, razmišljao sam da ih tučem i zapalim! Sami pišu šta oni hoće, nakalame od jedne reči dve stranice.

Kažu da se vi i Miki mnogo svađate…

– Gde se to piše? Gde ima vatre ima i dima, posvađamo se oko neke sitnice, ali kako tata i sin da nisu dobri? Gde to ima? Ne složimo se, on hoće ovo, ja hoću ono, pa jedan drugog ispravimo, vidimo gde je ko pogrešio.

 

U kakvim je Miki odnosima sa sestrom, vašom ćerkom koja se udala?

– Naš je. E, mićo moj! Svakome je svoje go*no dunja, miriše! Ne može svoje, a da ne valja. Naše je sve dobro, i ako ne valja.

 

Šta vam kaže komšiluk?

– Koji komšiluk? Šta ima da mi kažu kad sam ja najpametniji ovde u okolini? Jesam, samo što mi možda niko ne veruje! (smeh)

 

Mislite li da gubi vreme u Zadruzi, ili da će nešto stvarno i zaraditi?

– On ne gubi uopšte vreme, bilo para, ne bilo. Mi smo naučili tako, što možeš da potrošiš danas ne ostavljaj za sutra. Idemo dalje, dao Bog samo zdravlja nama.

 

Priča se da je sve honorare do sada potrošio…

– Nije on potrošio. Ko to zna? Možda on ima para, a šta posle dođu da traže zajam i on da ne da?! Ima on para, samo ja ne smem da pričam. Napadaju samo, traže u zajam (smeh)

 

Šta mislite o Mikijevom poroku, kocki?

– E, to što on radi ja ne mogu znati. I ja kockam. Evo, tu mi je listić, kladionica. Ali, ja nisam kockar da idem da tražim zajam. Nije majka klela dete što se kockalo, neg što je išlo da povrati.

Nekoliko puta je bežao iz rijalitija. Jeste li ga osudili zbog toga?

– Pa valjda sam mu roditelj, valjda znam da je bežao. Dobro je što je pobegao.

 

Mislite li da će nešto para sada sačuvati?

– Bože mili… Pa kome ću ja ovo ostaviti? Imamo mi još nešto, nego nije za javnost. Šta ću ja pričati šta imamo? (smeh)

 

Koji savet biste mu sada dali da može da vas čuje?

– Samo da se ne meša i da se ne svađa. Oni su, kako da ih nazovem… On je moj, i dobar je. Samo da izbegava svađu, da ne dođe do tuče. A oni to sve znaju, provociraju ga da dođe do toga zato što znaju da je kratak.

Pustite ga, šta ga džaraš?! Misle da ga pobede na način da ga isporvociraju. Oni svi rade na tome, da se potuče da bi ga isterali. Ume on da podje*ava, ali… On je moj, on je najbolji!

 

Znači, samo još da ga oženite i sve je u redu?

– Biće snajki! Zdrav je, prav… Ja verujem da će se oženiti sad kad dođe. Spreman sam ja i svadbu da napravim.

(Kurir.rs/Telegraf)