BILA BESKUĆNIK, 10 GODINA NIJE IMALA ODNOSE, HTELA DA SE ZAMONAŠI! Potresni detalji iz života naše pevačice! Svi se pitaju gde je

Frontmenka grupe „Oktobar 1984“ Tanja Jovićević ima izuzetno potresnu životnu priču.

Naime, Tanja je ispričala jednom prilikom kako je ostala bez igde ikoga, a nakon učešća u rijalitiju „Zadruga“ postala je i beskućnica. Ona je tada smeštena u jednom pansionu na Ibarskoj magistrali, koji joj plaćala produkcija Zadruge, odnosno njen prijatelj Željko Mitrović.

– Tu sam jer nemam gde da idem. Zvao me je i Bane Đokić i ponudio mi smeštaj, ali meni ne treba smeštaj na noć ili dve, meni treba trajno stambeno rešenje. I sama ne znam ni gde ću ni šta ću, razumite me, nije mi lako – pričala je Jovićevićeva.

Tanja je u profilu za „Zadrugu“ svojevremeno ispričala kako nije imala odnose 10 godina i istakla da čeka onog pravog.

– Doživela sam izdaju, doživela sam odbačenost, poniženje, uvrede potpuno nezasluženo, kad je zasluženo prihvatam. 10 godina ništa, apstinencija totalna. Tako je kako je, nije se pojavio onaj pravi. Ne znam da li će, ali ja strpljivo čekam – rekla je pevačica.

– Moja golgota kako je počela… Ja sam jedinica, a ta rodbina, uvek sam bila crna ovca, bez dokaza sam osuđivana i bila sam na točkovima dok je život išao pored mene. Moj otac je poklonio stan mojoj sestri od tetke, ali sam tada ostala bez doma, ne beskućnik, nego bez doma. Nisam imala ni pasoš, da bih putovala negde. On je bio jako bolestan, a razveli su se kad sam ja imala 13 godina, a sve su to krili od mene. Da sam mogla da uzmem neki deo toga, ne bih mogla. Nastavlja se život na točkovima, a ja sam više bila muško nego žensko, jer sam stalno radila. stalno me je osuđivao što nije kod mene u bendu, ali prosto, mi smo kolege i nema šanse, prosto izbegavala sam to – pričala je ona za medije u svojoj potresnoj ispovesti.

– Tri godine smo mi ćutali, mislim nije patetika, ali ja se vratim sa turneje i zateknem ćutanje, odbijanje svega. Meni majka umire na rukama, eksplodiralo joj je srce. Da mi je neko dao bilo kakav savet, nemoj tim putem, nego meni niko nije ništa rekao. Kad je mama umrla, jedne zime, bila sam očajna i ostala sam sama. Rodbina se razbežala, kao da sam neki čudak. Desila se neka misterija u njihovim glavama, oni kažu, s**s, droga i rokenrol, a ja od toga ništa nisam konzumirala. Srećem jednu svoju poznanicu, oskudno obučenu sa troje dece, izašla je iz sigurne kuće. Kliknulo mi je, rekla sam joj da dođe da živi kod mene, deca su bila mala. Kad je došla u moj stan bila je totalno istraumirana. Preživela je pakao, a tada kreće moj privatni pakao. Stižu računi, ja u bendu, šaljem novac, ali se ništa ne dešava. Na kraju svega se ispostavi da je dug ogroman. Na kraju ne znam gde je novac završio, nije bilo ni novca ni jednog računa. Ona je sve vreme imala roditelje koji su je zvalida dođe, a ona je meni rekla da ih nema. Advokatica me savetuje da prodam stan ispod cene na aukciji. Zahvalna sam joj, jer mi je pomogla kad su mi izvršitelji kucali na vrata. Smognem snage da nastavim dalje – pričala je Tanja.

Ona je otkrila i kako je ostala bez stana.

– Ja sam imala još jednu polovinu stana koji nije bio proknjižen, pa pošto je on upao u neke dugove, odnosno zajedno smo, ja stvarno nisam znala šta se dešava. On je završio u zatvoru, ali ja, naravno, nikada nikog ne bih ostavila na cedilu. Ja nisam videla dinara od te neke njegove aktivnosti, ali okej, i to sam ispoštovala, išla sam u posete. Najgore je kada vam se rade stvari iza leđa, a vi nemate pojma. Videla sam i tu zatvorsku priču, ali mi je žao što sam to videla.

Kako je ispričala, u jednom trenutku razmišljala je o tome da se zamonaši, a veliki posao, koji bi joj rešio stambeno pitanje, nažalost je propao zbog pandemije korona virusa.

– Ja sam donela odluku da ne iz razočaranja ili očajanja, već da odem u manastir, to je zaista bila odluka, zato što sam pre ovog ludila koje je počelo svima da se desilo, dobila ponudu da odem na brod, na kruzer koji bi mi „kupio vreme“ još godinu dana, i od toga je mogao i da se kupi stan, da se uradi šta god… Međutim, ugovor je propao, dva ugovora su bili u pitanju. Kada poslovni ugovori, koji su mogli da me izvuku iz takve situacije, zbog nečega što ne možete da promenite propadnu, onda zaista vi nemate kud. Istina je pola-pola. Istina je da imam rešenja, ali sam želela da se odmorim i da stupim u kontakt s ljudima koji mogu da mi pomognu, ali znate šta, treba nešto raditi… Ono nisu moje reči, ja se nikada tako ne bih obratila javnosti, pa sve i da je tako – zahvalna sam onima koji su mi se trenutno našli pri ruci, situacija ide ka rešenju.