Igrale su nekakvu igru „pogađanja“ glavnih gradova i kažemo pogađanja jer su se postavile kao deca kod učiteljice koja vrište šta stignu u nadi da će nešto da ubodu – a nisu ubole ništa.

Maja Marinković, Aleksandra Nikolić i Kristina Spalević su osim toga što ih niko ne zna po nečemu konkretnom, stekle i epitet osoba koje nemaju adekvatno znanje koje bi ih osposobilo za život u civilizovanom društvu. Kapiramo da su godine provele zatvorene u rijalitiju, ali nije baš da su toliko tamo da ne znaju osnovne stvari o svetu u kojem žive, pa izolacija od ljudi nije opravdanje.

Aleksandra je rekla da je Istanbul glavni grad Bugarske, dok nijedna od njih tri nije znala koji su glavni gradovi Gruzije i Češke. Glavni grad Grčke za Aleksandru je Solun, dok je za Maju i Aleksandru glavni grad Holadnije Roterdam.

Maja nije znala koji je glavni grad Nemačke, Norveška je svima bila nepoznanica, kao i Portugal, Rumunija i Slovenija, a najveća ispala usledila je nakon pitanja koji je glavni grad Španije kada je Maja izjavila da to mora biti Meksiko.

Da ne znamo za to da je stanje uma ljudi u rijalitiju upitno, bili bismo ubeđeni da je situacija nameštena kako bi se ljudima obezbedila jeftina zabava i loš humor. Sramno je što ovakve stvari gledamo na televiziji jer je to zaista toliko nisko da se pitamo koliko nas oni koji program uređuju nisko cene kao gledaoce.

Ovakve stvari nam vređaju inteligenciju i bilo bi stvarno dobro da postanu one koje će prestati da se emituju jer ne zavređuju ni minimum pažnje. Umesto što najviše znamo o najnedostojnijim ličnostima ikada u Srbiji, bilo bi bolje ustupiti kadar sadržajima od kojih ćemo se osećati manje izigrano kao gledaoci. Ove scene su najjači dokaz toga da nam treba ukidanje rijaliti programa po hitnom postupku.