„Tada je počeo da mi kreatinin ide na gore. Ako je gornja granica za odraslu osobu 120, meni je tada otišao na 130, pa na 140, 150… Pre ulaska u rijaliti mi je bio oko 200. Kada sam izašao i ponovio nalaze, video sam da mi je funkcija bubrega naglo opala, taj kreatinin mi je otišao na 600 i nešto, urea na 32, a do 10 mislim da je granica normale. Odmah sam bio spreman za dijalizu, ali sam dobio određene lekove. Posle dve nedelje sam ponovio nalaze, urea je krenula da pada, samim tim sam odmah izbegao dijalizu, da ne dođe odmah do toga, ali mi je doktor odmah predložio da nađem kardiohirurga, da mi ugrade u ruci šta treba, da budem spreman za dijalizu. Prema njihovim predviđanjima, jako brzo će, najkasnije do Nove godine, ipak doći do dijalize. Trebalo bi da se uradi transplatacija bubrega, da ne dođe do dijalize.“

Samir dodaje da bi najbolje bilo da ode na transplataciju bubrega.

„Čovek kad krene na dijalizu, menja mu se način života sto odsto, svakog drugog dana je u bolnici od četiri do šest sati. Već sada mi preti opasnost od oštećenja drugih organa, kao što je, recimo, koštana srž, kosti, problemi sa želucem… Od lekara sam dobio 5-6 lekova koje pijem svakodnevno, da bih sačuvao te druge organe. Parametri pokazuju da ide ka tome, da postoji mogućnost da se to negativno organizuje na druge organe. Preporučena mi je transplatacija bubrega, što pre, da ne bude kasno, dok ne dođe do trajnog oštećenja drugih organa. Ako dođe do toga, onda nema transplatacije, već je čovek na dijalizi do kraja života, dolazi do određenih komplikacija i lošeg ishoda.“